U nekom od prethodnih tekstova smo detaljno objasnili šta je to Proof-of-Work konsenzus mehanizam. Sada je vreme da pojasnimo šta je to Proof-of-Stake konsenzus mehanizam. Iako dosta kriptovaluta koristi PoS, idalje ih najviše koriste PoW, a tek poneki Dpos. Krenimo od početka:
Šta je to konsenzus mehanizam?
Konsenzus mehanizam je način za stvaranje sporazumne (jednoglasne) odluke, a prvi sa kojim smo se susreli je Proof-of-Work konsenzus mehanizam. Ukratko, to na Bitkoin blokčejnu izgleda ovako: rudari potvrđuju transakcije i otvaraju blokove informacija (po kojima se blokčejn i dobija naziv). Kada jedan rudar otvori blok i potvrdi set transakcija, svi ostali rudari takođe potvrđuju tačnost i što pre kreću da rudare sledće blokove. Ovaj konsenzus mehanizam se naziva ovako jer rudaru troše određeni rad (energiju) kako bi izrudarili blok. Bitkoin blokčejn je prvi koji je krenuo da koristi PoW, i ispostavilo se da je ovaj sistem veoma pouzdan i teoretski decentralizovan, dok je njegova skalabilnost pomalo upitna.
Kako Proof-of-Stake konsenzus mehanizam funkcioniše?
Proof-of-Stake konsenzus mehanizam je organizovan tako da se energija troši na virtuelno rudarenje tj. validiranje bloka. Blokove validiraju nodovi koji su jednostavne mašine sa instaliranim programom koji omogućuje validiranje. Ovi nodovi to rade tako što stake-uju određenu količinu novčića i što su podešeni da budu dostupni za nasumično validiranje. Ovaj stake možemo zamisliti kao svojevrsno ”zaključavanje” određenog broja tokena na određeni vremenski period. Kada je nod dostupan, i validira blok i transakcije u njemu, ostali validatori potvrđuju – svedoče o ispravnosti. Kada određen dovoljan broj validatora potvrdi – posvedoči, blok se dodaje u blokčejn. Validatori dobijaju nagradu za validiranje, ali i za svedočenje.
Validatori validiraju blokove kad red dođe na njih, zato bi trebalo da što više vremena budu online. Ali, biće dozvoljeno da ponekad ne budu online a da to ne bude veliki gubitak ni za pojedinaca ni za mrežu. Ovako će veliki broj korisnika biti motivisan da stake-uju (zaključaju) svoje novčiće i da učetvuju u validiranju i tako osiguravaju celu mrežu ali i ostvaruju svoju zaradu.
Sada ćemo da uporedimo Proof-of-Work i Proof-of-Stake i da vidimo koja je njihova razlika.
Centralizacija – Sigurnost – Skalabilnost
Proof-of-Work mehanizam na primeru Bitkoina
Bitkoin je decentralizovan na logičkom, prostornom i upravljačkom nivou. Teoretski, rudar bi mogao biti bilo ko jer svi imaju jednake prilike, ili približno jednake, da počnu ili nastave da rudare. Oprema za rudarenje se može naručiti preko interneta a povezivanje na elekričnu mrežu se lako obezbeđuje. Zvuči idilično?
Međutim, u praksi nije lako postati rudar na Bitkoin blokčejnu, troškovi su veliki i konkurencija je jaka. Tako se smanjuje praktična decentralizovanost tzv. ukrupnjavanjem majnera. To je tendencija da se (odavno već) ne rudari običnim uređajima koje svi imaju – kakva je bila zamisao kreatora Bitkoina, nego da se koristi naprednija oprema. To su ASIC majneri koji služe za rudarenje isključivo bitkoina i nastali su samo sa tim ciljem. Samo određena grupa korisnika može da priušti da ih kupi, koristi i održava majnere.
Kako to utiče na sigurnost i skalabinost?
Kako bitkoin ima veliku mrežu to znači da je i sigurnost velika. Bitkoin je bez premca izuzetno sigurna mreža koju obezbeđuje veliki broj majnera. Naravno, ovo ne važi nužno i za sve ostale PoW projekte. Oni koji imaju slabu mrežu lakše bi mogli pretrpeti napad.
Skalabilnost se ogleda u prilagodljivosti mreže u situaciji povećanog broja transakcija. Kako svi rudari treba da potvrde svaku transakciju u Bitkoin blokčejnu, to onemogućava veliku količinu transakcija po bloku. Kako se broj korisnika bitkoina povećavao tako je nastajala potreba za više transakcija po bloku. Češto možemo videti zagušenja na Bitkoin blokčejnu kada veliki broj ljudi želi da izvrši transakciju, pa dođe do zastoja u mempool-u. Naravno, ovo ima direktne veze sa spekulantskim tendencijama korisnika, ali to ne menja činjenicu da nekada treba čekati dugo da bi transakcija prošla. Sa druge strane, korisnici koji dobijaju uplate za proizvode ili usluge u bitkoinu ne smatraju da je previše bitno što moraju da čekaju im transakcija prođe jer ako primaju fiat novac ta čekanja su nekad i po više dana.
Proof-of-Stake konsenzus mehanizam
Kako za Proof-of-Stake konsenzus mehanizam nije potrebana posebno dizajnirana i skupa oprema gotovo da bilo ko može biti validator. Ono što je potrebno za validiranje jeste da ima stake-ovan – zaključan odrđeni broj novčića i oprema za validiranje. Takođe, ako nemate dovoljan broj novčića možete se udružiti u pool sa više vlasnika i validirati zajedno i deliti zaradu. Na ovaj način bi trebalo da svi mogli da validiraju transakcije što bi dalo decentralizovanost mreže. Sigurnost mreže ne bi trebalo da bude dovdena u pitanje ukoliko mreža ima dovoljan broj validatora. Međutim, najčešći problem koji blokčejni rešavaju jeste skalabilnost. To se obično rešava na jedan od dva načina: Vertikalnim skaliranjem – tada nodovi postaju mnogo moćniji i horizontalnim kada se uvećava broj nodova. Svakako da je bolje ovo drugo rešenje. Ovo znači da je moguće omogućiti više transakcija po bloku što vrlo važno za svakodnevna plaćanja.
Koji su to PoS novčići?
Proof of Stake novčići su Tezos, Dash, Neo, Stellar, Cosmos. Ima ih još dosta, ali ni jedan od njih nije podigao toliku buku ovo svog konsenzus mehanizma kao Ethereum. Ethereum je prešao sa PoW na PoS, što izazviva velike napore tima ali će i izazvati i promene za korisnike. Ova odluka je donesena da bi se postigla energetska efikasnost u odnosu na PoW, povećao broj transakcija, pojačao kripto-ekonomski podsticaji, ali i doneo mogućnosti za pasivnom zaradom putem staking-a. Prelazak na PoS iziskuje veliki angažman programerskog tima u cilju stvaranja inovacija i poboljšanja postojećeg sistema. U nekom sledećem tekstu ćemo objasniti malo više o Ethereumu i PoS-u.
Gde kupiti PoS novčiće?
Prvo je potrebno da znate koji novčić vas konkretno interesuje. Ako izaberete neku od najvećih berzi potražite da li se taj novčić tu prodaje i da li možete da ga kupite za dolare-evre-dinare ili samo uz pomoć druge kriptovalute kao naprimer bitkoina ili tethera. Drugi način jeste da odete na Coin Market Cap i pogledate na kojim je sve berzama i menjačnicama listiran željeni novčić.
Ako vas možda zanima Ethereum njega lagano kupiti na svim berzama, ali uvek birajte pouzdanije.
Kao i uvek, za više svakodnevnih informacija o aktuelnim temama pratite našu Telegam grupu.
Ovaj tekst je obajvljen u junu 2020. godine i ponovno objavljen uz obavezno ažuriranje u januaru 2023 godine.